[ – Українська – ] [ – Česky – ] [ – Русский – ] [ – Deutsch – ] [ – English – ] [ – Français – ] [ – Italiano – ] [ – Magyar – ] [ – Español – ] [ – Polski – ] [ – Ελληνικά – ]
Rat u Ukrajini se nastavlja, sa svim negativnim posledicama po većinu sveta. Ipak, nastavljaju se i dezertacije i izbegavanja regrutacije, koji bi mogli – ukoliko uzmu dovoljno maha – da pomognu zaustavljanje rata. Anarhistkinje i anarhisti iz regiona centralne Evrope iz tog razloga objavljuju ovaj poziv na organizovanje aktivne podrške dezerterima. Gde god da živimo, učinimo svaki dan – dan međunarodne radničke solidarnosti i otopra ratu. Organizujmo se na radnim mestima, u obrazovanim institucijama i na ulicama, kako bi ojačali efekat dezertacija. Zahtevajmo dostojanstvene uslove za sve one koji odbiju da budu topovsko meso u ovom imperijalističkom ratu.
Najmanje 200000 ljudi je pobeglo iz Rusije da bi izbegli Putinovu vojnu mobilizaciju, a više desetina hiljada ljudi izbegava mobilizaciju u Ukrajini. Pa i pored toga ipak ima onih koji govore o tome kako je broj dezertera “toliko neznatan” da je “čudno” uopšte počinjati priču o njima. Moramo se suprotstaviti ovakvim ciničnim pokušajima brisanja onih ljudi koji odluče da ne služe u vojsci, da pobegnu ili emigriraju iz političkih razloga. Moramo čuti njihov glas i pružiti im praktičnu podršku i pomoć.
Antiratni govori nemaju subverzivnu moć potrebnu da bi se rat zaustavio. Zbog toga je potrebno stvoriti društvene uslove koji će omogućiti onima koji razmišljaju o dezertiranj da sa promišljanja pređu na dela. Nije nam namera da stojimo na liniji fronta između dve vojske misleći da će vojnici spustiti oružje. Stvar je u stvaranju uslova na međunarodnom nivou koji će omogućiti dezerterima bezbednu mogućnost begstva i života u drugoj državi bez rizika od proganjanja i društvene stigmatizacije.
Trenutno, protivnici rata u Rusiji i Ukrajini nemaju gotovo nigde da odu. Zarobljeni su između nacionalnih granica od strane “svojih” vlada, dok države sa kojima se graniče odbijaju da ih prihvate i pruže im pristojne materijalne uslove. Ukoliko izbor koji se postavlja pred ljude bude bio ograničen na to da ili služe u vojsci ili budu proganjani, teško da možemo da očekujemo povećanje broja dezertacija. Potrebno je otvoriti granice ne samo za civilne izbeglice već i za dezertere iz obe vojske, sa obe trane fronta. Upravo ovo može uticati na značajno usporavanje dinamike ovog rata.
Ali ovo se ne može postići pregovorima sa različitim vladama koji su samo podanici svetske kapitalističke vladajuće klase, niti se može postići socijaldemokratskim pozivima na potrebu stvaranja svesti u domenu migracionih politika. Jedino oružje nas proletera jeste klasna borba, mobilizacija na ulicama, sabotaža ekonomije i direktna akcija protiv stalnog rata. Samo tada i jedino tada će zaplašena vladajuća klasa popustiti – što po sebi neće biti konačni cilj već trenutak iz koga će biti moguće pokrenuti nove ofanzive protiv ovog sveta bede i rata…
Nakon svega, proglasi političara koji kritikuju agresiju ruske armije su samo izraz hipokrizije njihove pozicije u kojoj sprečavaju dezertere da dobiju potrebne materijalne potrepštine. Na kraju krajeva, kako bi i mogli da reaguju ovi vredni predstavnici buržoaskog reda? Potrebno je zauzeti konzistentnu poziciju kako protiv Putinove agresije, tako i protiv državnika svih drugih država koji kroz svoje politike omogućavaju vojskama da zadrže svoj vojni potencijal. Upravo države u kojima mi živimo svojim politikama otežavaju dezertacije i doprinose nastavljanju ovog rata.
Oni koji su zabrinuti za čuvanje života treba da razmišljaju kako da oslabe borbene kapacitete vojski, kako da vojnike odvedu sa linije fronta, kako da ih povedu u pobunu, kako da ih motivišu da oružje koriste protiv onih koji su ih naterali da idu u rat. Mislimo o ovome i organizujmo direktne akcije koje će ova razmišljanja pretočiti u konkretne rezultate.
Neki anarhisti iz regiona centralne Evrope (Novembar 2022)
Hrvatskosrpski prevod:
ASI-MUR
SERBIA
is@inicijativa.org
http://www.inicijativa.org